Marina je svoju ćerku vezivala za stolicu, hranila otpadom i krila od ljudi: Sa tri je dala u sirotište, gde je umrla od gladi
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Marina Cvetajeva je decenijama slavljena kao velika pesnikinja, ali njenu biografiju prati i mračna priča o odnosu prema mlađoj ćerki Irini.
- Irinu je tokom gladi poslala u sirotište, gde je trogodišnja devojčica umrla od iscrpljenosti, dok pesnikinja nikada nije prihvatila odgovornost.
Život i stvaralaštvo slavne pesnikinje Marine Cvetajeve decenijama su predmet detaljnih analiza, a njeni stihovi i danas uživaju status klasika. Međutim, njenu biografiju prati i izuzetno mračna epizoda koja ne prestaje da izaziva polemike. Reč je o sudbini njene mlađe kćerke Irine, koju je u godinama opšte gladi poverila sirotištu, što je potez zbog kojeg je pesnikinja trpela oštre osude.
Pogledajte u galeriji fotografije Marine Cvetajeve:
Ličnost Marine Cvetajeve oblikovala se pod uticajem izuzetno strogog odrastanja. Njena majka Marija Mejn, udata za znatno starijeg udovca bez dubljih emocija, pokušavala je da sopstvene neostvarene muzičke ambicije prenese na ćerke kroz hladan i zahtevan odnos. Marina je rasla bez majčinske topline, primorana na dugotrajno vežbanje klavira iako ju je privlačila isključivo poezija, dok je svaki njen uspeh majka pripisivala višoj sili, a ne njenom trudu.
Nakon što je u trinaestoj godini ostala bez majke koja je podlegla tuberkulozi, Marina je postala izuzetno buntovna - posećivala je groblja, prekidala školovanje i odlazila u krajnosti, pokušavajući čak i da sebi oduzme život.
Sa devetnaest godina stupila je u brak sa Sergejom Efronom na osnovu neobičnog zaveta: odlučila je da se uda za onoga ko joj pokloni kamen od karneola, a Efron joj je donio upravo taj poklon. Njen suprug je pokazivao ogromno strpljenje, opraštajući joj brojne emotivne izlete, pa i veze sa njegovim najbližim srodnicima i prijateljima. Čak i kada ga je napustila na dve godine ostavivši mu jednogodišnje dete, prihvatio ju je natrag bez prigovora.
Prva kćerka Ariadna, zvana Alja, rođena je 1912. godine. Odmalena je pokazivala izuzetan talenat za pisanje i čitanje, pa ju je Marina ponosno vodila sa sobom i isticala njen dar, iako su primarnu brigu o devojčici zapravo vodile dadilje.
Tragedija u sirotištu
Nakon emotivne veze sa pesnikinjom Parnok, Marina se vraća porodici i 1917. godine rađa drugu kćerku Irinu. Budući da je devojčica bila krhkog zdravlja i nije pokazivala rani genije poput starije sestre, Marina nije skrivala razočaranje. Njen odnos prema mlađem detetu bio je izuzetno surov: vezivala bi je za stolicu dok obavlja svoje obaveze, fizički je kažnjavala kada bi od gladi uzimala hranu iz otpada, a pred gostima ju je skrivala u udaljenim prostorijama, zbog čega mnogi nisu ni znali za njeno postojanje.
Sa izbijanjem građanskog rata i odlaskom supruga na front, Marina ostaje sama sa decom u potpunoj oskudici. Nespremna i nevoljna da se bavi svakodnevnim kućnim poslovima, smatrala je da je predodređena isključivo za umetnost.
Kada je nestašica hrane 1919. godine dostigla vrhunac, po preporuci poznanika odvodi devojčice u sirotište u Kuncevu, lažno ih prijavivši kao siročad, dok se sama predstavila kao njihova starateljka. Ovaj postupak je kasnije pravdala ubeđenjem da će im tamo biti obezbeđena ishrana.
Uslovi u ustanovi bili su izuzetno loši, praćeni zarazama i nehigijenom. Iako je starija Alja slala potresna pisma moleći da je vrati kući, Marina je retko dolazila u posetu. Kada joj je upravnik skrenuo pažnju da dvogodišnja Irina neprekidno plače od gladi, pesnikinja je u dnevniku zabeležila da je mlađa kćerka podla jer pred njom nikada ne pušta glas.
Nakon što se Alja razbolela od malarije, Marina je odvodi kući na lečenje, dok Irinu ostavlja u domu. Trogodišnja devojčica ubrzo umire od potpune iscrpljenosti. Marina se nije pojavila na sahrani, navodeći u zapisima da za to nije imala snage. Sopstvenu odgovornost nikada nije prihvatila, prebacujući krivicu na rođake svog supruga koje su ranije nudile pomoć.
Sin Georgije
Nekoliko godina kasnije, porodica se ponovo okuplja u Češkoj, gde Marina 1925. godine rađa sina Georgija, koga je zvala Mur. Iako se nagađalo da je dečakov otac zapravo njen tadašnji ljubavnik Konstantin Rodzevič, Efron je odbacio te tvrdnje i prihvatio dete.
Mur je bio jedino dete prema kome je Marina gajila bezrezervnu ljubav, ali joj je upravo on doneo najviše emotivnog bola. Odrastao je u hladnu i distanciranu osobu koja se prema majci odnosila sa izrazitim nepoštovanjem i grubošću, otvoreno kritikujući njen način života. U svojim dnevnicima pisao je da mu njeno društvo predstavlja teret.
Neposredno pre njenog tragičnog čina, šesnaestogodišnji mladić je zabeležio da ne namerava da se bavi teškim radom i da majka mora sama da se snalazi, ističući da on ne želi da žrtvuje svoje ciljeve.
Za razliku od brata, ćerka se prva vratila u Sovjetski Savez 1937. godine, a ubrzo za njom i otac, koji se našao pod sumnjom za politički zločin. Marina i Mur stižu u domovinu 1939. godine, ali je porodični život ubrzo razoren. Ariadna je uhapšena i osuđena na osmogodišnju robiju zbog špijunaže, dok je Efron pogubljen 1941. godine.
Svega dva meseca pre pogubljenja supruga, potpuno iscrpljena i slomljena pesnikinja oduzima sebi život, ostavljajući sina na staranje trećim licima. Mur je ubrzo potom mobilisan i stradao je na ratištu kod Orše, ne napunivši ni devetnaest godina.
Ariadna je nakon odslužene kazne ponovo hapšena i poslata u progonstvo, a zvanično je rehabilitovana tek 1955. godine. Ostatak života provela je u Tarusi, posvetivši se prikupljanju i objavljivanju majčine književne zaostavštine, sve do svoje smrti 1975. godine. Njen privatni život ostao je obeležen tragedijom, budući da je i njen verenik znatno ranije stradao u političkim čistkama.
Pogledajte video: Pesnikinja Jasmina Stijović gost "Realne priče"